Navigacija.
Verovatno smo plovili sa ostrva na ostrvo mnogo pre nego što smo izmislili točak. Da bismo stigli tamo gde želimo bilo je potrebno odrediti kurs, a onda je neko nekome kazao da iza ovog ostrva postoji još jedno ali ga sa našeg ne vidimo jer je zaklonjeno.
Znači, bavili smo se navigacijom odavno, čak smo i menjali kurs da bismo stigli do sledeće ciljne tačke.
Smatra se da su Feničani začetnici navigacije, zatim su Grci to sve malo unapredili a naziv i neke termine koje mi i danas koristimo su nam dali Rimljani.
Navis (brod) + agere (voditi)
Hiljadama godina smo koristili razne alate pomoću kojih smo određivali položaj broda u odnosu na Mesec, Sunce, zvezde kasnije u odnosu na sever a sve u cilju da stignemo tamo gde smo naumili.
Dugo smo mislili da je zemlja ravna (neki to i danas misle) a oni koji su tada mislili da je okrugla su pronašli indijance umesto indijce… nije im bilo lako.
Naravno, kasnije smo saznali da je ipak okrugla i da magnetna igla pokazuje sever, svako je crtao neke svoje mape ali i one su vremenom postajale sve preciznije pa nam je bilo i lakše ploviti…
Danas koristimo mnogo preciznije sprave, ploter ili čak i jednostavna aplikacija na tabletu ili mobilnom će nam precizno izračunati poziciju broda, kurs, brzinu pa i vreme potrebno do cilja.
Pokretom prsta ćemo promeniti kurs i na ekranu se pojave novi proračuni za zadati novi kurs… Divota.
Zašto pravim ovako dugačak uvod? Pa zato što smo mnogo dugo plovili i mučili se dok neko nije poslao satelit na nebo a nama dao GPS u ruku.
Nisam ja baš toliko mator ali sećam se vremana kompasa, šestara, lenjira, olovke i mape.
Mnogi od vas koji ovo čitate ste to poslenji put koristili na obuci za skipere, posle toga nije bilo potrebe.
Molim? Ipak je bilo potrebe??? Kositili ste klasičnu navigaciju? Kako? Kada?
Znači ipak bilo je potrebe. Šaalim se, znam da je bilo potrebe jer: loš GPS signal(zar je i to moguće?), ostali bez baterije na mobilnom (hmmm, nezgodno?), ili nije ažurirana aplikacija koju koristim pa me malo “lagi” ili još neki od mnogih razloga koji će nas naterati da se ipak latimo kompasa i mape…
Da postoji upaljač, postoji i šibica ali ako idemo na duže kampovanje u prirodu, pametno je poneti kresivo za svaki slučaj. Ima ga čak i svaki onaj “Rambo nož”.
A plovidba je ustvari najbliži kontakt s prirodom. Malo je potrebno od promenjljivih vremenskih uslova do saznanja da se može dogoditi da na pučini moramo ostati mnogo duže nego što smo planirali.
Zato predlažem, kada pođete na jedrenje osim što ćete se opremiti zalihama hrane i vode, modernim instrumentima koji rade na baterije (brodske ili autonomne) ipak ponesite i svoje znanje o klasičnoj navigaciji.
Osim toga na dužim relacijama je zabavno uporediti svoj proračun sa GPSom a ipak se može dogoditi da nam taj proračun zaista i zatreba.
Tada ne brinite jer kompasna igla će uvek imati signal i uvek pokazivati sever 😉
Neko se o tome pobrinuo još mnogo pre nego što nam je dao znanje da zaplovimo.
Na nama je samo da to znanje čuvamo i koristimo.
Dobar vetar vam želim.
Zabranjeno kopiranje i objavljivanje sadržaja ili delova sadržaja. Pitajte, dozvolićemo.
Klub Kapetana Novembar 2021.